Nedodjija

Dok silazim niz stepenice razmisljam sta ce pomisliti zeleno oko uklesano u kamenom zidu.Kotrlja se klupko, obavija noge i plete oblak dima oko barske stolice.Pice koje sam popio kao da me upozorava na posledice neprimerenih komentara i pogleda.Da li je neko primetio crnu boju ili mozda belu ili mozda..hm..trece nema.Osvrcem se i trazim zaboravljene detalje.Na sve sto pogledam kao da ostavljam otisak i izdvajam svakoga iz preostalih kombinacija.Ostalo je malo pica na dnu case i u njemu opusak cigarete koji se jos uvek dimio.Tako sam se osecao dok mi je ledeni vetar presecao dah za vreme trcanja.Da li je lepse u zadimljenom uglu sa hrpom jakni i neplacenih racuna ili je mozda ipak bolje izaci i udahnuti nocni vazduh.U njemu su naznake jutra i okvira buducnosti.Tesko ce biti pojedinim figurama da razumeju, ali ja posedujem neki utisak i o njima i sebi.Ne trazim manu nikome, one jednostavno nadolaze same i ne mogu se zaustaviti.Dokle god neko ume da komentarise druge,a sebe uporno zaboravlja, znaci da je i te kako svestan svojih nedostataka i trazi zakrpu, ali je nece pronaci jer krv ne prestaje da curi dok se rana ne previje.

Poslednji stepenik je tu i treba napraviti korak.Ponovo se okrecem i zaokruzujem stiklirane otiske.Ima ih jos mnogo, ali treba dati sansu i drugima da pokusaju.Ne razumem zasto pojedinci kad nemaju argumente za nesto umeju da potkace onu osobu koja im je uvek pomagala i upotpunjavala svaki delic zivota.Ako neko zivi za to da nekima popusta i lagano ih gura time sto ih uopste ne dodiruje, a druge saplice cim kola krenu nizbrdo, pa se posle vadi na to da je hteo da im ukaze na pravi put..sam sebi rusi znakove i krci put ka ponoru.

Trebalo bi da se smirim i nastavim dalje.Svako treba da zivi u sopstvenoj zabludi, ako ne zeli nista da promeni.Uvek sam za revoluciju.Svako pravilo treba da se promeni! Sedenjem niko nista nije postigao.Sa neba ne pada ni novac ni one neke gluposti koje svako prizeljkuje (ja ne!), a koje su izlizane i preskrabane svako bojom koja postoji.Ali dok taj nacrt ne prestane da postoji ni odredjeni karakteri se nece ugasiti i nece prestati da truju okolinu.Takvi su za nekoga slamka spasa, za nekoga usputna varijanta, a za nekoga ogovaranje cim prestane korist.To je bleda pojava!

Direktno ili ne, rekoh sta imam i ne zelim da povucem ni jednu rec..ponekad je imitacija jedino sto ume da premosti nezadovoljstvo i lucidan stav o prokockanim danima.Zasto bih ja morao da ucinim nesto sto niko ne radi za mene.Zasto ja moram da pokazujem neke stvari,a da neko uporno cuti i nagomilava zaostale ideje u svoj mali mozak.

I ja hocu da dobijem dokument sa pecatom i to crvenim.I ja hocu da se tesim kad pokleknem pred tezom preprekom.I ja hocu da se namrstim kad mi neko ne ispuni zelju.I ja hocu da kritikujem boljeg od sebe kad izgubim nesto vredno.I ja hocu da mislim o sebi jedno, a da prikazujem drugaciju sliku pred drugima.I ja hocu da trpim uvrede tako sto cu da se pravim da nista ne cujem.I ja hocu da pojacam muziku do kraja kad mi zvuk realnosti probije sluh.Ali, lepse mi je ovako!

Prosao sam pored obliznje stanice i sa nedoumicom se osvrnuo..videh naboranu, kamenu pojavu i pomislih koliko je tesko skupiti obilje misli u jednom trenutku.Nastavljam dalje, cuje se bezazleni decji osmeh, mladalacka energija i odjednom socna psovka, udarac i plac..niko se nece pomeriti, na parcetu papira koji sam pre 4 godine 3 meseca i tacno 2 dana dobio od jedne osobe ostale su odredbe o kazni, ne razumem i nikada necu razumeti zasto? Neutralan sam, ponekad kazem nesto sto ne treba, mozda i grublje, mozda i neosnovano, ali se ne kajem.Imam svoju granicu koja kao barijera ne dozvoljava da razbijem tamni oklop zatvora..iza resetaka su samo pokisli ljudi okruzeni vrecama i svako od njih razmislja..Mehur od sapunice je proleteo, raznobojnim dezenom isao je ka ljuljasci u parku, decak je potrcao, devojcica za njim..trcali su, vristali i ponosno prolazili pored zacudjenih prolaznika, kao da su u akcionom filmu..otisao je..teska srca odustali su i pokazali tablicu sa imenom rezisera, film tek pocinje!

Seo sam na oguljenu zelenu klupicu u parku i posmatrao kako se guraju utabanom stazom gde je nekada bila trava.Sam sam, talasi zapljuskuju moj camac, a sunce kao da namerno pece i zeli da odem.Ostacu, suocicu se sa realnoscu i zgazicu svaki problem.Napregnut sam, glasovi su daleko..kao da sam kilometrima udaljen.Nisam ni primetio da mi se podigao stepen samopouzdanja sve dok ne zapoceh razgovor..sam sa sobom, sa imaginarnim bicem, sa figurom koju sam slikam na sopstvenom platnu..

 Hladno mi je, prasina pod mojim nogama vec je nestala i otisla sa zracima sunca da oblikuje neku drugu zamisao..Ne znam da li da krenem napred ili nazad, da li da se pogledam u ogledalo i priznam sta me muci ili i dalje da zataskavam svaku tajnu..

Koliko je samo tesko uklopiti svoj malogradjanski mozak i vuneni dzemper sa pamucnim stilom zivota? Posmatram takvu osobu i nedokucivo mi je kako ne shvata da je i dalje u tom istom vunenom dzemperu, ali on je sada crne boje..Ovca je ovca!

 Na pozornici uvek neko mora prvi da pocne, mora da probije led, mora da se oslobodi straha i probudi interesovanje..komentari su negativni, komentari su pozitivni..neki spavaju, neki kucaju poruke, neki kolutaju ocima..kako god neudobno im je..mora da se komentarise, priroda je takva..znatizelja, sujeta sve to proradi u coveku, ali prst ne sme da bude uperen jer kada se okrenete i vidite svoj odraz shvaticete koliko gresite..

Razdvojene usne su istancano razvlacile nekoliko kapi mleka dok im je niz ledja tekla prepoznatljiva ledena kisa.Otrovala se vec pri prvom zagrizaju,savila se i potrazila utehu u teksas kosulji koja ju je mamila svojim uzdasima i vrelim nocima.Zvuci koji je sibaju polako joj podizu suknju,smanjuju stepen mladalacke nevinosti i valjaju u blatu kockarske droge.DJ joj se osmehnuo i dao zeleno svetlo povrsnim izrazom lica uz prostacki smeh.Gurnula je zeton duboko u izrez katanca,pomislila na skupe apartmane i zagazila u zivo blato.Ona je sijala,srebrnim sjajem odavala neukus,brzinu i zadovoljstvo,a njena musterija oklevala.

Da li je ovo igra..jao ne necu vise da postavljam pitanja i ocekujem pozeljne odgovore..sada sam odgovaram i ponasam se stameno,a kako mi je..pa neko zna..mozda nije ziv.,.mozda nije ljudsko bice,ali mi pruza podrsku...dosao sam ovde sa svojim ispranim i vec okorelim stavovima i neusaglasenom svakodnevnom konekcijom sa necim sto me dira svake noci...koliko dugo cu cekati..toliko cu i uzivati u vrisku koji bude ispustala moja krvava senka..vec sam je iscasio,unakazio i sada je razvlacim kao zvaku..bicu sta god zelis...okreni se ne mogu da te vidim..vidim samo tvoju masku..i kao neka dama iz viskog drustva prikazala mi se pojekcija mog andjela...cujem uzdahe alkohola koji tece nasim venama i dozivam moju licnost da me spasi i razdvoji zloslutne komadice slagalice...kada se sve slozi ja uzivam u mucenju,ali sada vise ne..a onda negde tamo u planinama vidim maglenu zavesu i razmisljam o nekim sasvim nepovezanim pojavama dok me okolisanje jos vise drazi i cini da izgubim identitet....Svako vece razmisljam o snovima koji nas spajaju i polako stvaraju od tebe kraljicu u mojim ocima..kraljicu sa nakrivljenom krunom i staklenim stapom..ne zaboravi me kada raj ode sa suzama...uz vino pijem svaku kap secanja na blistavi odsjaj tvog zlatnog zuba i belih ramena..uzivam i slusam melodiju koju stvara jedna nepoznata pesma sa radija..osecam se pijano i valjam se po podu smejuci se radosno,ali u isti mah sa uzasnim naborima na licu i znatizelje na vec blokiranim usnama..nasa istorija je vec zapisana i naa religijskom nivou ukljucena na prihvatljivi narodni sabor...ples sa tvojim krucifikovanim nocnim trilogijama mi daje potporu za nastavak maste zapocete jedne noci na selu..vreme je za povratak,a ti me gajis kao lubenicu..uplovljavamo u mirnu luku u kojoj ces mi iscupati srce i ostrim noktima rasprsnuti socni crveni deo..klimavim iskustvom cu ti se predstavitipa iako me odgurnes u reku koja mi nabija miris tvog parfema pod sva cula..igramo,pevamo,zabavljamo se..u beloj haljini me je vec ocarala..velom obavijena i dalje me posmatra..ispod jedino se mogu prepoznati cuvena dva rasirena prednja zuba i misticna opsesija i afiniteti ka cigaretama..svaku je polako potrosila,a sada je nova kutija vezuje za mene..u dimu mi je lepo..preko kose je presla rukom i rasirenih nogu sa gusarskom maramom postigla finalni uspeh i u vazduhu ispisala ''Nedostizno''....poslednji udarac mi se cini dosta lagan,ali ne..gde sam ja to..''Gospodjo,da li imate pakovanje onih mojih?''...''O,hvala..vidimo se uskoro"...zavisnik,gresnik i prljavi srecnik..ko sam ja..zasto su slova svuda oko mene..gde je moj andjeo???

Dacu tvom srcu sve sto je potrebno,iskra ljubavi me je podigla vec u centru grada dok sam se ledio na zimskoj mecavi..da zimskoj,led me nije zaobisao ni ovog dana,toliko momenata me je prognalo u istorijsko razdoblje koje me davi i placnim osmehom setno doziva..nema vise vremena,niko ne zna zbog cega mi glas uvek prepukne kada vidim tu demonsku utvaru..miris karo kosulje i naocare u obliku srca sa modnim vriskom ikone 20.veka..miluje te svaka nota i bolesna draz mojih otkrica ne cuje grozote koje pale usne gresne pogrbljene senke..usne i dalje zude za mrakom i vatrom,ali tip zvuka me udaljava i uragan me i dalje gusi kao da sam napravio gresku zivotu samo jer sam odmorio oci na prvoj sledecoj stanici..nisam zasluzio ali volim sto si ti tako uporna i maskiras svaki dan kad te primecujem...Obicnim korakom slutim svaki oslonac koji ces mi pruziti,ali mu se ne nadam..tvoj mobilni telefon,tvoja popusena cigareta me je dotukla danas kada sam ti prisao,a ti me svojim macjim ocima besno ogrebala i napravila krvav trag..Zelim da dodirnem tvoju cigaretu zelim da mi das priliku da vidim kako duh izlazi iz tvojih usta i iscrtava slova u vazduhu kao poruku iznemogle zrtve..shvatam da me neces primetiti a ja cu i dalje piti kafu,prosipati vodu pod tvojim prozorom i kovati tvoje inicijale u zvezde...kostas me svake noci svake kapi vina i to mi prija...svojim vestackim umecem uvek se trudim da te obradujem i dokazem svoje vrline,ali to ne mogu da postignem..reci mi da li ces veceras ponovo da se rodis i oslobodis moje srce iz okova i crnih znakova...ronim po tebi i tvojim zeljama i ne vidim belog andjela vec mucitelja..i sutra ces me unistiti i pregaziti svojom stiklom..ali rane mi daju podrsku i nadu..sta ja zelim?bol ili ljubav?..da li mi treba ova druga ako mi prija prva,vec slobodno mogu reci godinama..sve sto hoces bicu ja...kaze jedna pesma,a ja to i ispunjavam..sada sam pogledao u mesec i doziveo nesto sto se zove vrhunac..vrhunac nade i cula za mrvljenje duhovnosti...nabrekle vene po mojoj ruci,prva staracka pega i olujni podocnjaci su mi sada poklon i u nedelju te ponovo ocekujem..u snovima,na mrezi ili u ogledalu..dozvoljavam ti da me sacekujes svaki dan u stanu,da lovis svaki minut moje slabosti..drzim ovo parce papira..ono govori za sebe i beznacajno je u tvojim ocima,ali mene cepa i kida svaki deo mog tela koje se golo savija na kisi i zajedno sa tvojim trazi atome srece i zaborava u porocnom blatu vec odgonetnutog grada..sada smo veoma blizu..ali me ne vidis...krila su te pokrila,a ja se topim..vostanu figuru dobices vec sutra..

Idem kuci iz skole i slucajno promasim stanicu..na periferiji grada sam..pa dobro i treba kad ne pazim,sada sam na dijeti..virtuelnoj,imaginarnoj,prividno utesnom..kako god..idem i posmatram asfalt po kome hodam..to je trenutno predivan suncem okupan..odsjajem zamagljena podloga i idem...svidja mi se vazduh..svidja mi se oblak,ali i misli u kojima se kupam vec dve nedelje..nekome je to mozda odvratno,nekome nedostizno,a nekome uvredljivo..meni je savrseno..osecam se preporodjeno i ozdravljeno i briga me za sve sto zeli da me omete..niko me ne poznaje definitivno..kada bi mi neko procitao misli doziveo bi infarkt..garantujem licno ja..gresna dusa..i iskompleksirani primerak univerzalne majmuncine..plivam duboko..letim visoko..pad je verovatan..bolan..stravicno vristeci..ali ja sam na drogama i ne zalim ni za jednom sekundom..crvena,zelena,zuta..sve se prelivalo preko nasih tela i ostavilo jak pecat..njena zavesa me greje,a njen osmeh opija..zenice mi se sire od uzbudjenja,a dusa vristi za propustenim prilikama koje bi mozda imale slican ishod..jastuk mi je mekan,na podu smo,cebe nije grubo..miluje nam oznojene ruke i cini da odleprsamo na neku drugu planetu...idem i hodam..idem i hodam..nesto govorim i razmisljam..smatram da sam prilicno pristupacna i distancirana persona u smislu poslovnosti emocija..da da..maske su pale,tj. moja se otopila...vatrenom stihijom njenog ormana..slamnatim teksaskim znakom i notama koje stisavaju tuzne orhideje na prozoru..one kao da zele da pobegnu i upiju u sebe svaku nit prolecne svezine..a mi se znojimo..mi se pazimo..mi se tucemo..mi se svadjamo..mi se guramo..mi se VOLIMO..sada razmisljam dok jedem ovu bananu i gledam kako joj se sve vise crni kora..ovaj primerak je tanak,ali koncepcija moga duha ista je...samo sto ne postoji katanac gde se smesta svaka nada,svaki komadic njene rodjendanske torte..svaki njen socni poljubac i jos sladji kratki uzdah razvijanja..da li je to evolucija ili revolucija???Ne znam,ali znam da ove stepenice koje treba laganim korakom da predjem nose uspomene..za moje vene se veze svaka vlas te predivne bujne kose,pod svakim noktom je njena cednost i zrelost nad podredjenoscu..ja sve shvatam ili se barem trudim,ali ne uspeva mi da ne pogledam u stranu..kao magnet ja ne mogu da izbegnem taj pogled,te isusene usne koje se pumpaju krvlju samo onda kada je zadovoljim..taj beskrupulozan stav i vladavina njena me usporavaju i moje noge me odaju...ja i dalje zelim da me ona muci i da me rastvara kao sumecu tabletu..ja zelim to...a kora je vec postala crna...

Podjimo daleko i pazimo na kamencice na putu..poljubac,vreo kao uzarena magma prikljucice zicu nekadasnje radosti spokojem u svacijem srcu..razbibrige opticaja koji zahteva odredjenu dozu mirovne misije nikako ne mogu da povrate ukus meda koji je postao gorak..i kada pomisli da je oluja i kanonada nepovratnih gluposti prosla uvek se bumerang vraca i razdrazi bolnu metu..citam novine i razmisljam o drzavnim problemima i kakvu stetu oni prouzrokuju u nama samima..nikakvu..ali zato one strane pred kraj umeju da nas izbace iz postojeceg ritma..ali dinamika postoji,sve dok postoji i zivotna melodija,probijam se pored svih zvukova koji se guraju i zele da me dotaknu,ne cujem ni ono malo tragedije moje omiljene ovozemaljske duse...vidim samo proslost..tacnije..nit davnasnje inspiracije kako plete mrezu i stvara putanju u bespovratnu pecinu,razlikujem svetlost na kraju tunela i svetlost na vrhu pecine..razlicite metalurske vrednosti se prelivaju u naizgled vestackom pravcu..kao da atomi zlata ili srebra imaju priliku da nas poremete psihicki,ali ne uspevaju..tesko,ali izdrzacemo i ovu bitku...Sta treba da znaci nemilosrdni ogoljeni postupak u kom te neko tera u beznadje,a nakon pola sata zajedno sa tobom sabira zajednicke utiske i podrazava slikovito sve tvoje misli...kakva je to carobna misao koja lebdi nad mojom mracnom siluetom i opija je svetloscu kroz okrnjeni zid....???

Stvarati nistavnu sliku o sebi potpuno je bezrazlozno i nedopustivo,ukoliko neko drugi o sebi ima presjajno misljenje,to je njegova mana i prividna kletva..Sta znaci uspostaviti kontrolu nad sobom..Sta znaci popustiti pred iskusenjem da se smiris?Ne razumem postupke koji uvuku sopstvenog manipulatora u besciljno blato kazni samo zbog bunta i nesalomive zelje za sopstvenom promocijom..Principi utkani u vestacku pojavu samo ce jos vise doprineti i kociti samounistenju..A s druge strane,hleba i igara..nikad dosta..Tek to je pateticno i jadno,kada se osvrnes i vidis duboku noc kestenove boje kako se preliva u dva lepo zaobljena otvora iz postojece dimenzije..To su oci..ogledalo duse..izlizana misao..koju koriste razlicite ''sorte'' ljudi..ali sada kada se detaljno analizira..shvatamo svi da nije promasaj biti univerzalno stvorenje do grla zakopcano pravilima i tudjom voljom..Ja nisam za to,ali postoje bica koja ce trenutno pogaziti sve sto su mislili upravo zbog tog datog momenta koji prozivljavaju jace i socnije nego u uobicajenoj sablonskoj sferi zivotne religije slobode misljenja i maltretiranja sopstvene velicine..ma kakva bila..Cenim strukturu,ali i oblik..To ne postoji,a mozda i da kod savrsenih ljudi..koji takodje ne postoje,pa sta onda postoji...nista..ne mogu da pogodim zbog cega,ali mene nista ne moze vise dotaci ili iznenaditi..ali samo danas...DALEKO od toga da je kraj iznenadjenjima..daleko...jos kad bih mogao sustici tu daljinu bio bih najsrecniji..tamo zivi jedna uspavana misao koja me svaki dan upucuje na cvetno polje i plodnost svih bogatstava koji mi se ukazuju i kada ih ne trazim..tamo  mozda i lezi istina o kojoj pricam...i poslednje pitanje moje zainteresovane radoznalosti je Kada covek shvata sustinsku realnost svoje greske..pre nego sto istu ucini ili kada sagleda posledice...odgovor i nije bas tako iskristalisan kao sto se cini..razmisljam...#3N

Lagani talas divovske snage me upravo potapa,ne znam gde sam i imam utisak da ce ovaj tekst biti napisan za nekoliko minuta..kao i obicno..elem..rekoh vec da postoje odredjeni energetski porivi u kojima se ne snalazim i u takvim trenucima me cesto moje misli porede sa najogavnijim stvorenjima u filozofsko-fantasticnom rezimeu mastanja...secem,vicem,vucem i dozivam svaku senku koja me je tokom noci budila..lezao sam u krevetu i neprestano razmisljao o nagloj promeni zivota,htedoh da naostrim svoju misaonu ostricu i da krenem u pokolj svega onoga sto zasluzuje prezreni odbojni udarac..nije sve tako mracno..tu sam ja predmet erupcije koja me svakim danom sve vise davi i negativno prozima.Pokusacu da se oduprem,razmisljao sam cak i da se pretvorim u teksas i kosulju..nedodirljivu..uz miris cigarete i ukus piva..ili sofiticirane varijante..vina od kupina..ehh,tako su se nizale ideje cele noci i stvarno nisam oka sklopio..cinilo mi se ..da da..sve ce biti tako,ali nocna carobnica me je vec nekako zacarala i do jutra odvukla u realne dubine...nema od toga nista.Nikad necu biti prikrivena pojava-uvek sam otvorena knjiga sa dva slova...providim se i svako moze da me pocepa kako hoce i kad hoce..nalazim se ponovo u krugu nemustih zveri,a kao da zelim da se vratim u proslost..a ista ta pomenuta proslost u meni budi nepostojano savrsenstvo..bogatstvo,tananost..ali ne materijalne strukture..da se ne lazemo sve to je nuzno,ali bez istinske duhovne vedrine,moze biti strasno zamarajuce i psihoticno...i sada se ponovo osecam kao reformator..noc se priblizava..mrak se vec spustio,a zelje se roje svetlosnom brzinom...dok god zvezde na nebu sijaju ja sam srecan u svim svojim iluzijama...postoji neka relacija izmedju mene i njih...ali kakva..Zvezde i jedan izgubljeni,zemaljski slucaj...mozda se nekada sretnemo i popricamo uz solju caja...SRECNO u daljim pustolovinama...#3N

Ipak,kada razmislim o kategoriji u kojoj se nalazim ne prestajem da lupam glavu o tome koliko ce moj opstanak trajati.Samo vidim da nezasluzeni postupci vise vrede od planski odradjenih.Svaki segment ovog dana ucinio je da se zapitam zbog cega mi fali ono malo jacine u postupcima.Zbog cega ne dobijam povratnu informaciju?Ne znam,ali pretpostavljam da obicni zraci ne postoje..svaki dan je nakaradna pojava samo za ljude utopljene u beznadju,ali ne zelim buducnost proklamovanu tragedijom duhovnosti i lose potkrepljene filozofije.Sloboda!To mi je potrebno..ali ne fizicka..ne postoje kavezi za ziva bica koja su psihicki stabilna...ne...Ulazem ogroman trud da zadovoljni odgovori lete iz svake moje sadrzine i komunikativne i sugestivne..Boca vina..zanimljiva knjiga..opustajuca,lagana pesma na radiju i svetlost dana..to je ostvarenoj,ali i svojstvenoj osobi sasvim dovoljno i pruza dragocene momente...nekome je dan...nekome je noc..stisava se zvuk svih nezeljenih vrisaka u blizini,ali uvek neka opasnost vreba i ceka neznatan okrsaj sa privremeno povredjenim ponosom..Razliva se moja masta i na platnu i na papiru..ali nemam dovoljno koncentracije da bih nastavio da vodim ovakvu vrstu rata.Uvidjam da nedostizna sreca ne moze biti srecan kraj..uvek jedna tacka blista i svetluca u daljini,ali i ako joj pridjes primetices da je to samo tvoja dusa koja ti bezi brzinom svetlosne godine u nadi da ce se tvoj razum dosetititi da pronadje izlaz iz tunela i povrati nekadasnju moc da je sustigne i ukroti..tragam za takvom pojavom..onom koja ce zalepiti marku za put u nepovratni vrtlog planetarnog nivoa..i opet se pitam..sta je sreca???sta je zivot???povrsni ljudi ili deca bi rekli da je sreca osecaj kad dobiju cokoladicu ili osecaj kad se zavrsi radno vreme...zivot-trosenje vremena i odlazak na vec pomenuti posao,zgrtanje novca..u ruralnoj sredini-udaja,dobra udaja,''rana deca'' itd...ne poistovecujem se sa sablonskim utvarama ove dimenzije..trazim sferu sopstvene neogranicenosti i borim se da ostvarim svaki uslov zacrtanog cilja! #3N

Kako kafa,a narocito cigareta moze da promeni zivot?U jednom danu zastanes i zapitas se sta si radio tokom celog proslog veka.Ja sam iznad svega toga,ne mogu da poverujem da ces primiti svaku moju zelju i potajnu nadu kao kraj beznacajnog testa.Dajem svaki materijalni trenutak u zivotu,dajem i svetlost koja me obasjava,ali ne i taj dan.........Sedeo sam pokraj prozora i posmatrao beogradsku mladez kako uzurbano skrece ka susednoj ulici,majku sa decom kako zadihano i brizljivo obuzdava njihovu nezrelu energiju,sedim i skuplja mi se svaka prethodna suza u jednu....ledi se i iznenada se raspada padom na pod..narucio sam porciju pileceg mesa sa majonezom uz mekane zemicke i zapoceo svoj ''brzi'' rucak...Nikada ne marim za neke norme ponasanja koje uslovljavaju moju ogranicenost u pojedinim zivotnim sferama,necu popustiti..gledajuci napolje i prelistavajuci danasnju stampu osecao sam neko zadovoljstvo koje me je asociralo na neke ranije dogadjaje iz tog kraja..Svaka cestica koja je zauzimala sadrzaj vazduha tog dana prekrivala je moju tugu iz koje proistice zadovoljna i nadasve korektno izrezirana predstava..Draga,zelim da promenim tvoj ukus,samo na trenutak,ali otvori prozor i dusu da bi se i moja potencijalna osecanja filtrirala...Uzivajuci u hrani,koja je zaista bila odlicna,primetih ljudsku utvaru u uglu kako mi se smesi okruglim,tamnim ocima,siroko rasirenih,cudnih zenica....Uvek kada me nesto zaintrigira gledam u to,kao slikar svoju muzu...ili bar osmisljam njeno ponasanje...mozda je to samo davno proslo vreme..mosda sadasnje,ali znam da je u mojoj buducnosti prisutno vec godinama...Cujem prepoznatljivu pop baladu i polako se opustam...jos prelistavam novine i pogledah sasvim slucajno u horoskop..ne verujem u takve vidove predskazanja,ali ovaj danas me je posebno trznuo..Kaze:''Okrenite se oko sebe,neko vas mozda gleda...".....Cudno,zar ne..Dosadila mi je uloga ugladjene,gradske cepidlake,te stoga navalih na ''pilice'' nespretno i potpuno opusteno...odoh do toaleta da operem ruke..i vratih se..Ne zelim da se osvrcem..sedeo sam jos nekoliko minuta u potpunoj samackoj zabokrecini posmatrajuci plan grad pred sobom..vreme je da idem..kada sam prolazio napolju pored restorana videh cudakinju kako cita neku knjigu..Trola mi je ubrzo stigla i podjoh..putovao sam nesto malo manje od pola sata i stigoh do konacne odrednice,ali ne i najblize..malo dalje izadjoh..treba mi vazduh..setao sam petnaestak minuta..video i neke beznacajne aktere u zivotu..kisa se kao lopov usunjala u moje snove i pocela da diriguje..stavio sam kapu i ponosnim koracima nastavio ka mojoj zgradi..sreo sam jednog komsiju,pozeleo mu srecne praznike i dosao pred vrata stana..slucajno su mi kljucevi ispali..usao sam,zakljucao se i izolovao..razmisljam..Da li je zivot nauka,pojava,umetnicko delo,beznacajna nota,miris ili ukus...??Ne znam..ali trenutno je moj utopljen u osnovne zakone svemira..Necu posustati,potrazicu je,pa makar i sledece godine...horoskop me ipak nije slagao..hm.. by #3N

Nikad ne planiraj jer cemo se izgubiti nakon erupcije koja nas vreba..nikad nemoj odustati i reci nesto sto ce postaviti na svoje mesto zle duhove proslosti.Ti si moj veciti ideal i neizbezna pojava koja svakim danom nadogradjuje ulogu u mom beznacajnom putovanju oko planete..Cuvaj se i ne bacaj prsten koji ti dajem..ima svoju cenu koju placam..tesku i svevremensku..ne pomisljam da odem ne..znam da ce okosnica mene ostati u tvom gradu,isprobane prljavstine na hiljadu nacina,ali posmatram ga i cuvam uspomene.Ona slika koju si mi kupila prosle godine sada krasi moju radnu sobu jer sadrzi savrseno utkane realisticne teznje nemogucnosti i paklenog neuspeha.Vracam se vrlo cesto sumoran i provetrenog uma..ukljucim sporet i skuvam kafu,ali ona nema isti ukus kao ona koju si ti pripremala za nas dvoje u vrelim jutarnjim casovima nasih zajednickih letovanja..carolija i dalje tinja,ali samo u mom secanju...nekada preletim sve ponore i dubine i stignem do pojedinih svetlih i kristalnih tacaka..moje detinjstvo..tokom istog,razmisljao sam o prolaznosti svih nasih uzitaka..nisam bio onoliko lud kao sto se kojekakvima cinilo..bio sam samo ja..osoba puna zivota i entuzijazma..energicnost je prosivala moju garderobu..sekla savaki tuzan deo mene i dozivala radost u pomoc...tako sam preziveo sve te ratne godine,mada ih nisam skoro ni osetio..mali mozak..mala pamet..ne slazem se,ali u mom slucaju se ustanovila takva ideja..primecujem da se udaljavas od takvih prisecanja i tragas za buducnoscu..neka i treba,napredna si devojka,urbana,isprogramirana i ciljano postavljena kao pion ove sahovske igre..pazi se molim te..lovci su svuda..a ja nudim onu skuplju kartu,ne razumem tvoje odluke,pa iako ne osecas ono sto i ja izaberi bar prijatelja koji ce te izvuci iz te nevolje u koju ne znajuci upadas..nemam sta da izgubim i zbog svega toga sto spomenuh drzim svaku nit ovog predloga cvrsto pre no sto ocekivano odbijes..nakon toga konac puca i sve nade se dramaticno prelivaju van mog domasaja..steta je iskljucivo obostrana..imaj trunku milosti..ja cekam i obmanjujem se..a ti..ko si ti?..........................by #3N

U neko drugo vreme bicemo srecniji i nece biti dominantnih lazljivih dometa u koje sezu moja predvidjanja..Casa vina i svira jazz..i tako se polako razilazimo na raskrscu zivota koji nas slama,radja i slatko polagano i uci i muci...bice tako dok traje masina koja melje sve pred sobom,shvatices koliko mi znacis...bice kasno jer vise necu biti tu..bacam sve niti mojih ostvarenja niz provaliju koja puca i stvara kanjon tuge izlivene na platno..nalazim razloge zbog kojih moram da prestignem sve ono sto te cini mocnijom od moga bica i da upadnem u oluju na ivici zelja i radosti..cekam te,ali te nema,jos uvek si na starom mestu,a vetar ce da dodje..pokvarice ono sto je radom steceno..zastava koju podizem oznacava sva zbivanja u umu potkrepljena nadom da cemo se zajedno vinuti u nebesa i zaspati na svezem,belom,mekom paperjastom oblaku..magla nas krije od saksofonskih nota koje prodiru kroz komadice proslosti nase ljubavi..jednom..nekada..jedan restoran i samo se cuje on kako miluje i grebe u buducnosti..zavesa ce se ocito spustiti nad ovim dramskim udelom programa..zurim u imaginarnu dimenziju koja me i hrani i izgladnjuje..opija i leci..osetices za par godina ponovljenu istoriju..by #3N

Prolazim pored obliznje prodavnice i hocu da skrenem..pogledah sasvim mahinalno iza i iznenada me obasja neki zrak istinske realnosti..ne mogu da se pomerim ali ni da prozborim niti jednu rec.Nekada bio sam sasvim slobodan i spreman na svaki poduhvat,a danas kao manipulativna utvara,zastajkujem i kmecim u kolevci imaginarne zastitne carolije..bilo je i bice jos takvih dana u mom zivotu.Mozda nekada pozelim da se vratim nastaro,mozda mi cak to i uspe..ali ne razmisljam..postoje i posledice nesagledive za moj um.Dodje mi tako ponekad da odem i kupim neku dobru knjigu i na putu do stanice polako se utapam i bol se smanjuje,trudim se i trudicu se,ali jednom mi se dogodilo cak da osetim i neku ispunjenost,duhovnu..i zbog svega toga obozavam takvu sferu mojih dozivljaja..ne znam da li postoji neka definicija..ma do vraga i s njima vise..ili neka nauka ili neko osecanje ili mozda cak i neki zanr..koji opisuje ono sto mi je u mislima,to je neka obicnost,jednostavnost,a opet dobro prozivljen zivot i zivot bez kajanja..to je ono sto je potrebno svakom coveku..neko ima odredjene zivotne okolnosti koje mu automatski pruzaju potporu uskladjenosti u odredjenom sloju..mozda je to puki okrsaj sredine i drustva..mozda neka pozitivna ludost ili cistota bica,ne znam...ali jedno znam...nikad se necu skloniti pred vrtlogom izvestacenog morala i oskrnavljene tradicije mojih proslih trenutaka u godisnjim razmerama,tragam i dalje za mojom oazom i tu mi je spas..mozda sam preokrenuo pricu na neki utucen stupanj,ali ne mislim drugacije..solja toplog caj,malo kvalitetnih nota pustenih iz kaveza na par minuta i vizuelna karikatura..vise nista nije potrebno...by #3N

 

Poznajem jednu devojku koja je sasvim ok i uvek ima neprikosnoveni komunikativni tok sa mnom i sa nekolicinom nekih isto tako meni bliskih i dodirnih osoba,ali cim se pojavi odredjena grupa ustogljenih savremenih licemera dansnjice,koji i dalje bezmalo haraju planetom,ustuknu sve njene donekle iskazane misli..meni to iskreno smetajer smatram da je zivot kratak i veoma karakteristicane jer upravo zbog osecaja neke nedovrsenosti imamo potpunu slobodu nad daljom radnjom..elem..uvek nakon tog iskompleksiranog sleda pridjem joj i upitam je zbog cega tone kad zna da je marioneta..ona kao da ne zeli da govori..samo odmahne rukom i ode..u potpunosti nisam vise ni siguran da je poznajem..posaljem joj poruku ona zbunjujuce odgovori,a kada zelim da pokrenem razgovor o tom delu njenog zivota i o nesigurnosti cujem nestrpljenje i to mi jako smeta..ne znam da li jos neko poznaje takvu osobu koja ce promeniti misljenje o tebi u prisustvu neke osobe koja joj realno i nije bitna u zivotu,ali koje se iz nekog razloga boji i povredjuje te nespretno i spontano..narocito ukoliko cak i ja prisustvujem tome..#3N

U potpunosti osoba od poverenja,vredna,tacna,odgovorna i hrabra..umem da zaronim u snove ispunjene mastom i da filozofiram sa delikatnom dozom pozitivnog ludila..:DD

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	Jun 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• Ustajem ili padam?
• Crvena boja na plavom nebu
• Zlatna plavusa
• Cigarete ispod kisobrana
• Gorka cokolada
• i sada se secam tih kapi kise i zelenog odsjaja...
• Predrasude,zvucna ogledala i stereotipne ludorije...
• Bolest ili ne?
• Vrti se vrti..i tako ukrug..a ja tebe gledam i u najludjim snovima..
• Danas sreca bira...

• Generalna [20]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom