Nedodjija

Dobro pišeš, samo praviš mnogo grešaka. Tekstovi bi izgledali mnogo lepše i bio bi čitaniji kad bi ih bilo manje. Imaš li volje da ti ukažem na njih?

Svakako...

Hoćeš li ispravljen tekst na mejl ili ovde?

Nikad ne planiraj jer cemo se izgubiti nakon erupcije koja nas vreba…nikad nemoj odustati i reci nesto sto ce postaviti na svoje mesto zle duhove proslosti. Ti si moj veciti ideal i neizbezna pojava koja svakim danom nadogradjuje ulogu u mom beznacajnom putovanju oko planete…Cuvaj se i ne bacaj prsten koji ti dajem…ima svoju cenu koju placam...tesku i svevremensku...ne pomisljam da odem, ne…znam da ce okosnica mene ostati u tvom gradu, isprobane prljavstine na hiljadu nacina, ali posmatram ga i cuvam uspomene. Ona slika koju si mi kupila prosle godine sada krasi moju radnu sobu jer sadrzi savrseno utkane realisticne teznje nemogucnosti i paklenog neuspeha.Vracam se vrlo cesto sumoran i provetrenog uma...ukljucim sporet i skuvam kafu, ali ona nema isti ukus kao ona koju si ti pripremala za nas dvoje u vrelim jutarnjim casovima nasih zajednickih letovanja…carolija i dalje tinja, ali samo u mom secanju...nekada preletim sve ponore i dubine i stignem do pojedinih svetlih i kristalnih tacaka...moje detinjstvo..tokom istog, razmisljao sam o prolaznosti svih nasih uzitaka...nisam bio onoliko lud kao sto se kojekakvima cinilo…bio sam samo ja...osoba puna zivota i entuzijazma...energicnost je prosivala moju garderobu...sekla svaki tuzan deo mene i dozivala radost u pomoc...tako sam preziveo sve te ratne godine, mada ih nisam skoro ni osetio…mali mozak...mala pamet...ne slazem se, ali u mom slucaju se ustanovila takva ideja...primecujem da se udaljavas od takvih prisecanja i tragas za buducnoscu...neka, i treba, napredna si devojka, urbana, isprogramirana i ciljano postavljena kao pion ove sahovske igre…pazi se, molim te…lovci su svuda…a ja nudim onu skuplju kartu, ne razumem tvoje odluke, pa iako ne osecas ono sto i ja, izaberi bar prijatelja koji ce te izvuci iz te nevolje u koju ne znajuci upadas...nemam sta da izgubim i zbog svega toga sto spomenuh drzim svaku nit ovog predloga cvrsto pre no sto ocekivano odbijes…nakon toga konac puca i sve nade se dramaticno prelivaju van mog domasaja…steta je iskljucivo obostrana…imaj trunku milosti…ja cekam i obmanjujem se...a ti…ko si ti?

U potpunosti osoba od poverenja, vredna, tacna, odgovorna i hrabra...umem da zaronim u snove ispunjene mastom i da filozofiram sa delikatnom dozom pozitivnog ludila…

Hajde ovde..

ok..vidim..sad cu da procitam..

Hvala na ukazanim greskama i utrosenom vremenu...

Nema problema. Tu sam kad zatreba.

Posle ovog posta, procitala sam i sve tvoje ostale...Pisanje bez interpunkcije uvlaci kao spirala, ne omedjava. Sirina...
Svidja mi se kako pises. Pozdrav.

Hvala ti puno.Pozdrav.:))

Odlican tekst prozet cistim emocijama! Svaka cast, Nemandza! Nisi nas izneverio. :)