Nedodjija

Idem kuci iz skole i slucajno promasim stanicu..na periferiji grada sam..pa dobro i treba kad ne pazim,sada sam na dijeti..virtuelnoj,imaginarnoj,prividno utesnom..kako god..idem i posmatram asfalt po kome hodam..to je trenutno predivan suncem okupan..odsjajem zamagljena podloga i idem...svidja mi se vazduh..svidja mi se oblak,ali i misli u kojima se kupam vec dve nedelje..nekome je to mozda odvratno,nekome nedostizno,a nekome uvredljivo..meni je savrseno..osecam se preporodjeno i ozdravljeno i briga me za sve sto zeli da me omete..niko me ne poznaje definitivno..kada bi mi neko procitao misli doziveo bi infarkt..garantujem licno ja..gresna dusa..i iskompleksirani primerak univerzalne majmuncine..plivam duboko..letim visoko..pad je verovatan..bolan..stravicno vristeci..ali ja sam na drogama i ne zalim ni za jednom sekundom..crvena,zelena,zuta..sve se prelivalo preko nasih tela i ostavilo jak pecat..njena zavesa me greje,a njen osmeh opija..zenice mi se sire od uzbudjenja,a dusa vristi za propustenim prilikama koje bi mozda imale slican ishod..jastuk mi je mekan,na podu smo,cebe nije grubo..miluje nam oznojene ruke i cini da odleprsamo na neku drugu planetu...idem i hodam..idem i hodam..nesto govorim i razmisljam..smatram da sam prilicno pristupacna i distancirana persona u smislu poslovnosti emocija..da da..maske su pale,tj. moja se otopila...vatrenom stihijom njenog ormana..slamnatim teksaskim znakom i notama koje stisavaju tuzne orhideje na prozoru..one kao da zele da pobegnu i upiju u sebe svaku nit prolecne svezine..a mi se znojimo..mi se pazimo..mi se tucemo..mi se svadjamo..mi se guramo..mi se VOLIMO..sada razmisljam dok jedem ovu bananu i gledam kako joj se sve vise crni kora..ovaj primerak je tanak,ali koncepcija moga duha ista je...samo sto ne postoji katanac gde se smesta svaka nada,svaki komadic njene rodjendanske torte..svaki njen socni poljubac i jos sladji kratki uzdah razvijanja..da li je to evolucija ili revolucija???Ne znam,ali znam da ove stepenice koje treba laganim korakom da predjem nose uspomene..za moje vene se veze svaka vlas te predivne bujne kose,pod svakim noktom je njena cednost i zrelost nad podredjenoscu..ja sve shvatam ili se barem trudim,ali ne uspeva mi da ne pogledam u stranu..kao magnet ja ne mogu da izbegnem taj pogled,te isusene usne koje se pumpaju krvlju samo onda kada je zadovoljim..taj beskrupulozan stav i vladavina njena me usporavaju i moje noge me odaju...ja i dalje zelim da me ona muci i da me rastvara kao sumecu tabletu..ja zelim to...a kora je vec postala crna...

Dodaj komentar

Naslov:

Tekst (potrebno):

Vaše ime (potrebno):

Vaša e-mail adresa (ukoliko je imate):

Vaša lična stranica (ukoliko je imate):

Zapamti me

U potpunosti osoba od poverenja,vredna,tacna,odgovorna i hrabra..umem da zaronim u snove ispunjene mastom i da filozofiram sa delikatnom dozom pozitivnog ludila..:DD

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

«	April 2012					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• Ustajem ili padam?
• Crvena boja na plavom nebu
• Zlatna plavusa
• Cigarete ispod kisobrana
• Gorka cokolada
• i sada se secam tih kapi kise i zelenog odsjaja...
• Predrasude,zvucna ogledala i stereotipne ludorije...
• Bolest ili ne?
• Vrti se vrti..i tako ukrug..a ja tebe gledam i u najludjim snovima..
• Danas sreca bira...

• Generalna [20]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom