Nedodjija

Dok silazim niz stepenice razmisljam sta ce pomisliti zeleno oko uklesano u kamenom zidu.Kotrlja se klupko, obavija noge i plete oblak dima oko barske stolice.Pice koje sam popio kao da me upozorava na posledice neprimerenih komentara i pogleda.Da li je neko primetio crnu boju ili mozda belu ili mozda..hm..trece nema.Osvrcem se i trazim zaboravljene detalje.Na sve sto pogledam kao da ostavljam otisak i izdvajam svakoga iz preostalih kombinacija.Ostalo je malo pica na dnu case i u njemu opusak cigarete koji se jos uvek dimio.Tako sam se osecao dok mi je ledeni vetar presecao dah za vreme trcanja.Da li je lepse u zadimljenom uglu sa hrpom jakni i neplacenih racuna ili je mozda ipak bolje izaci i udahnuti nocni vazduh.U njemu su naznake jutra i okvira buducnosti.Tesko ce biti pojedinim figurama da razumeju, ali ja posedujem neki utisak i o njima i sebi.Ne trazim manu nikome, one jednostavno nadolaze same i ne mogu se zaustaviti.Dokle god neko ume da komentarise druge,a sebe uporno zaboravlja, znaci da je i te kako svestan svojih nedostataka i trazi zakrpu, ali je nece pronaci jer krv ne prestaje da curi dok se rana ne previje.

Poslednji stepenik je tu i treba napraviti korak.Ponovo se okrecem i zaokruzujem stiklirane otiske.Ima ih jos mnogo, ali treba dati sansu i drugima da pokusaju.Ne razumem zasto pojedinci kad nemaju argumente za nesto umeju da potkace onu osobu koja im je uvek pomagala i upotpunjavala svaki delic zivota.Ako neko zivi za to da nekima popusta i lagano ih gura time sto ih uopste ne dodiruje, a druge saplice cim kola krenu nizbrdo, pa se posle vadi na to da je hteo da im ukaze na pravi put..sam sebi rusi znakove i krci put ka ponoru.

Trebalo bi da se smirim i nastavim dalje.Svako treba da zivi u sopstvenoj zabludi, ako ne zeli nista da promeni.Uvek sam za revoluciju.Svako pravilo treba da se promeni! Sedenjem niko nista nije postigao.Sa neba ne pada ni novac ni one neke gluposti koje svako prizeljkuje (ja ne!), a koje su izlizane i preskrabane svako bojom koja postoji.Ali dok taj nacrt ne prestane da postoji ni odredjeni karakteri se nece ugasiti i nece prestati da truju okolinu.Takvi su za nekoga slamka spasa, za nekoga usputna varijanta, a za nekoga ogovaranje cim prestane korist.To je bleda pojava!

Direktno ili ne, rekoh sta imam i ne zelim da povucem ni jednu rec..ponekad je imitacija jedino sto ume da premosti nezadovoljstvo i lucidan stav o prokockanim danima.Zasto bih ja morao da ucinim nesto sto niko ne radi za mene.Zasto ja moram da pokazujem neke stvari,a da neko uporno cuti i nagomilava zaostale ideje u svoj mali mozak.

I ja hocu da dobijem dokument sa pecatom i to crvenim.I ja hocu da se tesim kad pokleknem pred tezom preprekom.I ja hocu da se namrstim kad mi neko ne ispuni zelju.I ja hocu da kritikujem boljeg od sebe kad izgubim nesto vredno.I ja hocu da mislim o sebi jedno, a da prikazujem drugaciju sliku pred drugima.I ja hocu da trpim uvrede tako sto cu da se pravim da nista ne cujem.I ja hocu da pojacam muziku do kraja kad mi zvuk realnosti probije sluh.Ali, lepse mi je ovako!

U potpunosti osoba od poverenja,vredna,tacna,odgovorna i hrabra..umem da zaronim u snove ispunjene mastom i da filozofiram sa delikatnom dozom pozitivnog ludila..:DD

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Ustajem ili padam?
• Crvena boja na plavom nebu
• Zlatna plavusa
• Cigarete ispod kisobrana
• Gorka cokolada
• i sada se secam tih kapi kise i zelenog odsjaja...
• Predrasude,zvucna ogledala i stereotipne ludorije...
• Bolest ili ne?
• Vrti se vrti..i tako ukrug..a ja tebe gledam i u najludjim snovima..
• Danas sreca bira...

• Generalna [20]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom