Nedodjija

Volim da pisem i da na takav nacin iznesem sve ono sto u trenutku osecam..umetnost me uvek ispunjava,bilo da je u pitanju knjizevnost,muzika ili neka druga vrsta..zivot je misterija i davno iskonstruisana realnost...

Gorka cokolada

nemandza19 | 24 April, 2012 22:25

Dacu tvom srcu sve sto je potrebno,iskra ljubavi me je podigla vec u centru grada dok sam se ledio na zimskoj mecavi..da zimskoj,led me nije zaobisao ni ovog dana,toliko momenata me je prognalo u istorijsko razdoblje koje me davi i placnim osmehom setno doziva..nema vise vremena,niko ne zna zbog cega mi glas uvek prepukne kada vidim tu demonsku utvaru..miris karo kosulje i naocare u obliku srca sa modnim vriskom ikone 20.veka..miluje te svaka nota i bolesna draz mojih otkrica ne cuje grozote koje pale usne gresne pogrbljene senke..usne i dalje zude za mrakom i vatrom,ali tip zvuka me udaljava i uragan me i dalje gusi kao da sam napravio gresku zivotu samo jer sam odmorio oci na prvoj sledecoj stanici..nisam zasluzio ali volim sto si ti tako uporna i maskiras svaki dan kad te primecujem...Obicnim korakom slutim svaki oslonac koji ces mi pruziti,ali mu se ne nadam..tvoj mobilni telefon,tvoja popusena cigareta me je dotukla danas kada sam ti prisao,a ti me svojim macjim ocima besno ogrebala i napravila krvav trag..Zelim da dodirnem tvoju cigaretu zelim da mi das priliku da vidim kako duh izlazi iz tvojih usta i iscrtava slova u vazduhu kao poruku iznemogle zrtve..shvatam da me neces primetiti a ja cu i dalje piti kafu,prosipati vodu pod tvojim prozorom i kovati tvoje inicijale u zvezde...kostas me svake noci svake kapi vina i to mi prija...svojim vestackim umecem uvek se trudim da te obradujem i dokazem svoje vrline,ali to ne mogu da postignem..reci mi da li ces veceras ponovo da se rodis i oslobodis moje srce iz okova i crnih znakova...ronim po tebi i tvojim zeljama i ne vidim belog andjela vec mucitelja..i sutra ces me unistiti i pregaziti svojom stiklom..ali rane mi daju podrsku i nadu..sta ja zelim?bol ili ljubav?..da li mi treba ova druga ako mi prija prva,vec slobodno mogu reci godinama..sve sto hoces bicu ja...kaze jedna pesma,a ja to i ispunjavam..sada sam pogledao u mesec i doziveo nesto sto se zove vrhunac..vrhunac nade i cula za mrvljenje duhovnosti...nabrekle vene po mojoj ruci,prva staracka pega i olujni podocnjaci su mi sada poklon i u nedelju te ponovo ocekujem..u snovima,na mrezi ili u ogledalu..dozvoljavam ti da me sacekujes svaki dan u stanu,da lovis svaki minut moje slabosti..drzim ovo parce papira..ono govori za sebe i beznacajno je u tvojim ocima,ali mene cepa i kida svaki deo mog tela koje se golo savija na kisi i zajedno sa tvojim trazi atome srece i zaborava u porocnom blatu vec odgonetnutog grada..sada smo veoma blizu..ali me ne vidis...krila su te pokrila,a ja se topim..vostanu figuru dobices vec sutra..

Generalna | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

i sada se secam tih kapi kise i zelenog odsjaja...

nemandza19 | 20 April, 2012 16:08

Idem kuci iz skole i slucajno promasim stanicu..na periferiji grada sam..pa dobro i treba kad ne pazim,sada sam na dijeti..virtuelnoj,imaginarnoj,prividno utesnom..kako god..idem i posmatram asfalt po kome hodam..to je trenutno predivan suncem okupan..odsjajem zamagljena podloga i idem...svidja mi se vazduh..svidja mi se oblak,ali i misli u kojima se kupam vec dve nedelje..nekome je to mozda odvratno,nekome nedostizno,a nekome uvredljivo..meni je savrseno..osecam se preporodjeno i ozdravljeno i briga me za sve sto zeli da me omete..niko me ne poznaje definitivno..kada bi mi neko procitao misli doziveo bi infarkt..garantujem licno ja..gresna dusa..i iskompleksirani primerak univerzalne majmuncine..plivam duboko..letim visoko..pad je verovatan..bolan..stravicno vristeci..ali ja sam na drogama i ne zalim ni za jednom sekundom..crvena,zelena,zuta..sve se prelivalo preko nasih tela i ostavilo jak pecat..njena zavesa me greje,a njen osmeh opija..zenice mi se sire od uzbudjenja,a dusa vristi za propustenim prilikama koje bi mozda imale slican ishod..jastuk mi je mekan,na podu smo,cebe nije grubo..miluje nam oznojene ruke i cini da odleprsamo na neku drugu planetu...idem i hodam..idem i hodam..nesto govorim i razmisljam..smatram da sam prilicno pristupacna i distancirana persona u smislu poslovnosti emocija..da da..maske su pale,tj. moja se otopila...vatrenom stihijom njenog ormana..slamnatim teksaskim znakom i notama koje stisavaju tuzne orhideje na prozoru..one kao da zele da pobegnu i upiju u sebe svaku nit prolecne svezine..a mi se znojimo..mi se pazimo..mi se tucemo..mi se svadjamo..mi se guramo..mi se VOLIMO..sada razmisljam dok jedem ovu bananu i gledam kako joj se sve vise crni kora..ovaj primerak je tanak,ali koncepcija moga duha ista je...samo sto ne postoji katanac gde se smesta svaka nada,svaki komadic njene rodjendanske torte..svaki njen socni poljubac i jos sladji kratki uzdah razvijanja..da li je to evolucija ili revolucija???Ne znam,ali znam da ove stepenice koje treba laganim korakom da predjem nose uspomene..za moje vene se veze svaka vlas te predivne bujne kose,pod svakim noktom je njena cednost i zrelost nad podredjenoscu..ja sve shvatam ili se barem trudim,ali ne uspeva mi da ne pogledam u stranu..kao magnet ja ne mogu da izbegnem taj pogled,te isusene usne koje se pumpaju krvlju samo onda kada je zadovoljim..taj beskrupulozan stav i vladavina njena me usporavaju i moje noge me odaju...ja i dalje zelim da me ona muci i da me rastvara kao sumecu tabletu..ja zelim to...a kora je vec postala crna...

Generalna | Permalink | Komentari (2) | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb